Zasto mi dusa jecaLAMENT NAD PODREPAÃÂ
KIM SPOMENIKOM "Zasto" - Ni danas se ne zna tacan broj uniformisanih i civilnih zrtava. Zasto se ne zna? Mi, naime, vec poduzi niz decenija uopste ne znamo, niti mozemo znati iz ovakvih njihovih medija, sta je istina u nasem zivotu jer se na njezino mesto (na mesto istine) udobno uglavila, takoreci ugnezdila, laz. I zbog toga sto je to tako (sto je laz zamenila istinu) sad se i nalazimo tu gde jesmo i odakle nismo u stanju mrdnuti ni desno ni levo, ni gore ni dole, ni napred ni nazad. Ukopani u mestu, zarobljeni povecom dozom nesigurnosti, mi cak i u privrednom poslovanju devedeset odsto vremena i energije trosimo u proveravanju istinitosti nekog podatka (likvidnosti, boniteta itd), a svega deset odsto u samom poslu. A kako u poslu tako i u svemu ostalom, sve tamo do kraja, do zlocina. Iza svih ovih problema bi u svakoj iole ozbiljnijoj drzavi stajala mafija sa vrha vlasti. Jedino su kod nas ti isti i danas slavljeni kao heroji koji su (znamo: dokazano je) pobedili NATO aliansu. Ne postoji veca istina od one, da nice samo sto se poseje uz korov koji sam nice. To vazi i za pojedinca, vodje mu i za ceo narod. Gornji filmovi su zivi dokaz i za to. Dakle, svesni i savesni ne treba da brinu, treba samo da nastave sa posmatranjem pozorista i glumaca koji igraju na trulim daskama i koji znaju, vide da su trule, ali i dalje igraju glupavo se nadajuci da nece propasti. Trulo krckanje se cuje i u gledalistu. Samo bez krokodilskih suza, molicu lepo.
